Disanje

Ćelijsko disanje (respiracija)

Postoje 3 tipa ćelijskog disanja: aerobno, anaerobno i vrenje/fermentacija.

Disanje (ili ćelijsko disanje) je skup svih biohemijskih reakcija u kojima se hrana razlaže radi dobijanja iskoristive hemijske energije.

Deo je katabolizma.

Aerobno disanje

Potpuna razgradnja organskih molekula hrane do CO₂ i H₂O pomoću O₂ kao oksidacionog sredstva.

Javlja se kod mnogih živih bića.

Primalac elektrona (oksidaciono sredstvo)

U anaerobnom disanju javlja se kao O₂.

Deo je oksidacije, koja podrazumeva otpuštanje elektrona jedne supstance, prilikom reakcije oksido-redukcije.

Anaerobno disanje

Potpuna razgradnja organskih molekula hrane, bez O₂, pri čemu se oslobađa energija.

Ovaj proces obavljaju neke bakterije.

Kao sredstvo za oksidaciju, koriste nitratni (NO₃⁻) i sulfatni (SO₄²⁻) jon, koji se redukuju do N₂ i S.

Vrenje (fermentacija)

Delimično razlaganje hrane do prostijih organskih jedinjenja, u odsustvu ili pri niskoj koncentraciji O₂.

Količina dobijene iskoristive hemijske energije je manja.

Oksidacionog sredstva nema, a delimično razlaganje čini da se izbacuju štetne materije.

Razmena gasova

O₂ mora da stalno ulazi, a CO₂ da izlazi.

Ventilacioni pokreti

Vrše se disajnim organima (škrge, pluća, traheje) i rade na principu udisaj-izdisaj.

Voda/Vazduh, koji su bogati O₂ i siromašnim CO₂, stalno dotiče do epitela preko koga se vrši razmena gasova.

Razmena gasova se obavlja pokretima koje vrše mišići

Zaključak

Ćelijsko disanje je proces u kojem se organski molekuli hrane razlažu kako bi se oslobodila hemijska energija, a uključuje tri tipa:

Aerobno disanje: Potpuna razgradnja hrane uz prisustvo kiseonika (O₂), pri čemu se formiraju ugljen-dioksid (CO₂) i voda (H₂O). Ovo disanje se javlja kod mnogih živih bića.
Anaerobno disanje: Razgradnja hrane bez prisustva kiseonika, pri čemu se koriste druga oksidaciona sredstva poput nitrata (NO₃⁻) ili sulfata (SO₄²⁻). Proces se odvija kod nekih bakterija.
Vrenje (fermentacija): Delimična razgradnja hrane bez kiseonika, gde se proizvodi manja količina energije i oslobađaju štetni proizvodi.

Razmena gasova uključuje stalan unos kiseonika i izbacivanje ugljen-dioksida, dok ventilacioni pokreti omogućavaju ulazak i izlazak vazduha ili vode preko disajnih organa, kao što su pluća, škrge ili traheje.